Западна Србија не мора да брине, пијаће воде има за век и по

Ариље – Преломни тренутак у изградњи бране „Ариље – профил Сврачково”, која ће бити резервоар чисте, пијаће воде за око пола милиона житеља западне Србије догодио се јуче када је Рзав потекао кроз тунелске цеви, што је омогућило почетак градње предбране и земљане бране која ће формирати језеро пијаће воде, укупне запремине 28 милиона кубних метара.
„Почињу радови на изградњи бране и предбране која ће, када је завршимо, бити висока 68 метара. Оно што је битно јесте да ће акумулација имати неких 28 милиона кубних метара укупну запремину, од чега ће 20 милиона кубика бити корисна површина, што значи да ћемо толико моћи да користимо за водоснабдевање. Толико ћемо моћи да користимо и за биолошки минимум током летњих месеци кад је Рзав мали и када немамо доток, за производњу електричне енергије када то хидролошки услови дозвољавају као и за неке друге намене које ће се појавити. Вода када уђе у тунел који је дугачак 270 матара, треба јој седам минута да изађе, тако су инжењери измерили. Иначе, свих 365 дана, 24 сата излази биолошки минимум који гарантује на низводном делу одређену количину воде да би биљни и животињски свет био безбедан. Цевоводом иде 1,2 кубика питке воде ка фабрици и у дистрибуцију. Предвиђено је да буде и мала електрана, и када време и хидрологија дозволи ће се користити за производњу одређене количине електричне енергије. У току прошле године смо завршили радове на грађевини која је једна од битних елемената овог система. Завршили смо радове и на водозахватној кули одакле ће се град Чачак и четири општине снабдевати водом. Постоје три водозахвата са три различите висине одакле ће се узимати вода и кроз цевовод вући према фабрици воде. Пола милиона људи у Западој Србији ће пити воду са ове акумулације”, рекао је Горан Пузовић, директор ЈП „Србијаводе”.

Пузовић је истакао да се шума на простору акумулације чисти како би се дошло до самих стена чиме ће се спречити органско загађење акумулације.

„Оно што је битно за грађане целе Србије да је ово једна од акумулација које су предвиђене на овом простору за водоснабдевање и ово ће бити прва зелена акумулација у Србији. Потрудићемо се да предузмемо све мере на еколошкој заштити и да све објекте који су у горњем делу слива заштитимо и на прави начин регулишемо и да плански недозволимо да се овај простор нарушава. Желимо да Рзав и у наредних 150 година буде зелен какав је и данас. Заједно са локалним самоуправама и Министарством екологије и другим надлежниим органима сачувати овај простор, какав је данас да такав и остане када завршимо брану и акумулацију. Куће су у другој зони санитарне заштите и ван зоне акумулације. Када радове будемо завршили видећемо са тим објектима да све отпадне воде контролишемо до краја, да спречимо било какво загађење ове акумулације”, истакао је Пузовић.

Комплетну изградњу бране, која је започета 2012. године финансира држава Србија док је инжењеринг, од првог до последњег извођача радова, домаћа памет.

„Влада Републике Србије из године у годину издваја све већа средства и нама је идеја да у наредне три године завршимо велики број радова, а да до 2027. одведемо бар прву фазу негде до краја. Очекујемо да тело бране поставимо и очистимо део акумулације. Идеја је да у наредних пет година завршимо све радове које имамо на овом објекту. Све ово кошта државу између 80 и 90 милиона евра, али ово је потенцијал и прича за будућност. Век једне акумулација у водоснабдевању је минимум 100 година што значи да ће људи минимум толико времена пити чисту воду. Пројектанти овог пројекта су из `Енергопројекта`, надзор врше људи из Институт за водопривреду `Јарослав Черни` и људи из `Србијавода`. У каријери једног инжењера једном или ниједном добија се прилика да се ради на изградњи оваквог објекта”, казао је директор „Србијавода”.

Према речима Пузовића, пуњење акумулације може трајати од годину и по до две у зависности од хидролошке ситуације.

„Ова бране не сме да буде преливена, због поплава које су биле 2014. године, градимо још један објекат на десном боку, још један прелив. Данас се велике воде другачије рачунају у односу на 2014. годину. Зато смо решили да градимо још један технолошки објекат који ће омогућити да све буде потпуно безбедно. На једном делу су две године извођени радови, ту су побијени шипови који иду 40 метара у земљу и поређани су на неких метар и по. Торкети улазе у тело да би цела косина била безбедна. Ово је био један од најзахтевнијих послова који се изводе”, закључио је Пузовић.

Иначе, језеро које ће се формирати овом акумулацијом, удаљено је од Ариља 8,5 километар. У свом најширем делу биће широко од 170 до 200 метара. Са њега ће водом бити снабдеван град Чачак и општине Ариље, Лучани и Горњи Милановац.

ИЗВОР и ФОТО: ГЗС

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Fill out this field
Fill out this field
Молимо вас да унесете ваљану адресу е-поште.
You need to agree with the terms to proceed

keyboard_arrow_up