Пожега – Док се глобално тржиште хране суочава са неизвесношћу, за српске произвођаче „црвеног злата“, стижу охрабрујуће вести. Иако геополитичка ситуација и раст цена инпута оптерећују домаћу пољопривреду, временске непогоде које су погодиле наше највеће конкуренте могле би да осигурају добру зараду српским воћарима у предстојећој сезони. „Нажалост по произвођаче у региону и неким другим земљама који су нама директна конкуренција, задесиле су их озбиљне временске непогоде. Превасходно Северну Македонију, где су страдали засади вишње, али и Пољску, где је јак мраз нанео велику штету и вишњи и малини“.

Подсећамо, Србија се годинама бори за примат на светском тржишту малина са Пољском, а свака промена у приносу код једног од ова два гиганта директно диктира цену на светским берзама. Ако се процене о штети у Пољској потврде, српска малина ће ове године бити једна од најтраженијих роба у Европи.

Откупна цена малине од 600 динара по килограму са тенденцијом раста је минимална и представља социјалну категорију, изјавио је за наш радио председник Удружења малинара Виламет из Ариља Милета Пилчевић. Он каже да би уз тај износ производња једва опстала и да малинари онда не би морали да гасе вишедеценијске засаде. Због ниских пролећних температура и временских непогода, овогодишњи род малине биће знатно смањен, казао је Милета Пилчевић, председник Удружења малинара „Виламет“, гостујући у јутарњем програму нашег радија.

Према његовим речима, приноси би могли пасти и на свега 50% у односу на просечне године. Удружење је у разговору са министарством пољопривреде изнело низ предлога, међу којима су: организовање састанка са откупљивачима уз посредовање државе, формирање фонда за сезонске интервенције. Ако не буде коректне откупне цене, многи ће одустати. Малинари више немају снаге да раде у минусу, поручио је Пилчевић.