Пожега – Светски дан борбе против хепатитиса, 28. јул, ове године обележава се под слоганом „Будућност без хепатитиса“, како би се повећала свест о вирусном хепатитису, заразној болести која узрокује низ здравствених проблема (укључујући и рак јетре), и охрабрили надлежни да учине додатне напоре у циљу елиминације вирусних хепатитиса. Актуелна пандемија COVID-19 променила је перцепцију и страх од вирусних болести широм света.
Светска здравствена организација (СЗО) је 2010. године установила 28. јул као дан обележавања борбе против хепатитиса. Овај дан је одабран у част рођендана нобеловца проф. Блумберга, који је открио вирус хепатитис Б. Циљ је да се у оквиру промотивних и превентивних активности становништво информише о хепатитису: каква је то болест, како се преноси и које су мере превенције. Светска здравствена организација процењује да је сваки дванаести становник планете носилац вируса хепатитиса Б или Ц (око 500 милиона). У Европи је око 21 милион оболелих од хроничног хепатитиса Б или Ц (ХЦВ), а у Србији се тај број процењује на око 500.000. Само 20 одсто оболелих од хепатитиса проузрокованог Ц вирусом зна да носе овај вирус, пошто су симптоми најчешће благи и неупадљиви. Због тога је овај вирус назван „тихи убица“.
Због пораста броја оболелих од хроничних вирусних хепатитиса сматра се да је у току тиха пандемија која ће свој максимум достићи наредних седам година. Хепатитис је запаљенска болест јетре проузрокована различитим спољашњим агенсима (вирусима, бактеријама, алкохолом , лековима, токсинима) или имуним (аутоимуни хепатитис) и метаболичким процесима. Хепатитис се може развити као компликација већ постојећих болести, које су изазване инфекцијом вирусима паротитиса, рубеоле, цитомегаловирусом, Епштајн-Баровим вирусом и вирусима херпеса.
У Србији, при домовима здравља, постоје саветовалишта за оболеле, а једно од њих је и саветовалиште у пожешком Дому здравља. Директорица др Вера Матовић каже да је значајна чињеница то да ово саветовалиште није прекидало са радом и да је тако сачуван континуитет у раду и напредак. Поред свих средстава за лечење дијабетичара најважнији је психолошки рад са њима.
По броју оболелих од дијабетеса пожешка општина не спада у екстремне крајеве. Број оболелих је у благом порасту, а пожешки пацијенти имају могућност лечења у свим расположивим установама у Србији, рекла је за наш радио директорица Дома здравља др Вера Матовић
