Пожега – Додељене су књижевне награде „Момчило Тешић“ зa 2023. годину. Жири у саставу: Гордана Малетић (председник), Милијан Деспотовић (члан) и Бранко Стевановић (члан) једногласно је донео одлуку да се Књижевна награда „Момчило Тешић“ додели књижевнику Стевану Милошевићу за епистоларну прозу „Писма из Верзуниума“ („Пчелица“, Чачак, 2022) и Душку Домановићу за збирку песама „Наврх дима из димњака“ („Пчелица“, Чачак, 2022). Награда „Момчило Тешић“ за укупно књижевно дело у области поезије и прозе за децу додељује се Љубиши Ђидићу, књижевнику из Крушевца.
ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:
Стеван Милошевић (Врање, 1987) аутор је дела „Писма из Верзуниума“, које је врста дневничко-епистоларне прозе писане у првом лицу, а говори о одрастању и погледима на свет безименог дечака у инвалидским колицима. Без имало патетике, Милошевић је, преко писама која дечак пише, читаоцу представио његов унутрашњи живот и специфичан начин на који се прилагођава великом свету око себе. Постепено сазнајемо како се скученост малог света собе, уз пажњу, љубав, и снажан психички живот може превазићи. Она може отварати видике и помоћи да се ствари исправно схвате. Иако неуређена као универзум, соба, као и психа, може бити мало испретурана и специфична, али испуњена смислом и разумевањем који чине да дечак сазри као стабилна личност. Новодобијени свет постаје не само подношљиво место за живот већ и читав један лични Верзуниум.
Душко Домановић (Адрани, 1979) подарио је деци песничку књигу „Наврх дима из димњака“, која је велики позив на маштање. Цела збирка одише измишљеним, шалозбиљним и невероватним стиховима који плене дечју знатижељу. Наизглед, то је сасвим лако: довољно је играти се речима, стварима и појавама па да се створи један измаштан свет, који надограђује овај наш, стварни. Напомињући да је живот најчуднији од свих чудеса, песник усмерава читаоца да броди реком ситних и крупних доживљаја који га могу засмејати, али и замислити. Духовита и незлобива, ова збирка због тога делује разгаљујуће. За разлику од сличног Змајевог старца из „Песме о Максиму“, који се злобно смеје неписменој деци, Домановићев чича што седи на врху дима из димњака као на источњачком ћилимчету, испуњава све што је обећао – ниже веселе и необичне стихове да деци причини радост.
Љубиша Ђидић (Краљево, 1937) добитник Награде „Момчило Тешић“ за животно дело, истакнути је прозаиста, песник, есејист, путописац и антологичар, као и осведочени писац за децу. Као дугогодишњи уредник часописа „Багдала“ и „Багдала за децу“ омогућио је и старијима и млађима да осете радост читања одабраних књижевних дела. Стихови које он сам посвећује деци дуги низ година весели су и занимљиви. Њих, пре свега, карактерише оригиналност, јер је Ђидић самосвојан у тражењу тема и мотива, као и у начину реализације. Његови путописи и романи за децу примерени су узрасту. Сва дела која им посвећује имају истакнуту ноту несебичног поклона који доноси малим читаоцима доброту и радост. Књиге које је написао одликују висок квалитет идеја и уметничка вредност. Добитник је бројних угледних признања, међу којима су и Награда Змајевих дечјих игара, Вукова награда и Светосавска награда града Крушевца.
Књижевну награду „Момчило Тешић“ додељују књижевне новине „Свитак“ и лист за дечју књижевност „Момчило“ из Пожеге ауторима који пишу на српском језику, а чија су дела за децу по својој суштини подједнако окренута савременом и новом, колико и уважавању наше културне баштине. У духу Момчила Тешића, она су примерена узрасту и имају обележја његове поетике, као и способност да књижевност учине добродошлим драгоценим поклоном младом читаоцу. Међу добитницима ове награде налазе се најугледнија имена овдашње књижевне сцене.