Чачак / Лучани / Пожега – Радови на изградњи аутопута Милош Велики од Паковраћа до Пожеге условљени су специфичном геологијом и захтевним рељефом који од кинеских неимара захтева честе измене планова и додатне радове како би све било урађено квалитетно али и како би све процедуре биле испоштоване.

Директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак каже да је свестан притиска јавности и да су рокови за завршетак деонице до Пожеге у жижи интересовања, али да ће и даље пре свега инсистирати на квалитету.

„Ту нема разговора, квалитет мора да буде број један, да се испоштују процедуре, да се испоштују све технологије и нећемо дозволити да се било шта уради лоше. Нисам цепидлака зато што тражим да то мора да буде све одрађено у најбољем квалитету, јер кад захтевам да се уради добро онда сам миран”, категоричан је Дробњак.

Што се тиче динамике радова Дробњак каже да би организација на градилиштима могла да буде још боља и да никад није задовољан динамиком.

Први тунел на овој деоници је Лаз, који се састоји од две одвојене тунелске цеви, дужине око 2842 метра лева и око 2662 метара десна тунелска цев. Тунел је широк 12 метара, има две саобраћајне траке, зауставну траку и пешачке стазе.

Тунел Лаз пролази кроз планину Јелицу и у току су финални радови у његовој унутрашњости.

„Већ је асфалтирано пола једне цеви и пола друге, остао је само завршни слој да се уради асфалт – бетон то јест СМА”, казао је директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак.

Према његовим речима тунел Лаз више није споран али сада треба урадити остале објекте на потезу између два тунела.

„Треба урадити мост, потпорне зидове, надвожњаке и то захтева време”.

У селу Марковица кинески неимари раде на изградњи моста који је дуг 240 метара. Да би се стубови овог моста поставили безбедно било је потребно одрадити бројне друге припремне радове као што је измештање далековода и корићење Марковичког потока.

„Поток је стављен између две саобраћајне траке јер није имао где да се усмери друго”, каже директор „Путева Србије”.

Између тунела Лаз и Муњино Брдо има тачно 7, 3 километра али на тако краткој деоници гради се више објеката него на читавом Моравском коридору.

„Овде се ради 12 мостова, 13 потпорних конструкција да не би дошло до обрушавања и четири надвожњака. Моравски коридор је лаганица, све равно, они ураде мост, насип, тампон, асфалт али овде су проблеми”, рекао је Дробњак.

Што се тиче тунела Муњино Брдо који и даље задаје највише проблема кинеским неимарима Дробњак истиче да је узрок томе неповољна геологија. Радници сада напредују пет метара дневно и остало је око 930 метара у обе тунелске цеви до коначног пробоја.

„Геологија је проблем, материјал је лош, стенска маса је растресита. Због тога се ради у исто време примарна и секундарна облога, али то иде споро управо због геологије, да може да се минира ишло би то много брже”, рекао је директор ЈП „Путеви Србије” Зоран Дробњак.

Он је истакао да је из Кине стигла и специјална смеса уз помоћ које би се радови убрзали.

„То је смеса која нараста и буде као стиропор, али је чврста и служи да заштити кад наиђе вода да не пролази, али и у случају обрушавања, али вода је ипак највећи проблем. То се односи и на сам пут, урађено је много шахти и цеви да та вода која падне на аутопут не уђе у труп јер је она највећи непријатељ пута. Ако уђе вода у пут она зими смрзне и створи се лед, када дође пролеће отопи се лед остане шупљина, наиђе шлепер одмах се јавља рупа”, каже Дробњак.

ИЗВОР И ФОТО: ГЗС